O jednoj Sneški, našoj, a svojoj. I o jednoj kukavici. Meni.

Sedim na terasi , zagledana u more i mislima lutam. Ne znam zašto, valjda jer sam je danas spomenula, na pamet mi je došla Snežana. Čuvena gospođa Šćekić..Moja prva vrtićka i sobna majka. Sobna koleginica sa kojom sam delila sve pune tri godine. Najstarija, iskusna, otresita. Na prvi pogled prava pravcata kršna Crnogorka. Kad sam počela da radim, prva tri meseca sam je se plašila. Zvala me je “malecka” i uvek je delovala nekako ozbiljno. Sećam se naših razgovora o porodici, o ljubavi, o njenoj ćerki i zetu, o pripremama za njihovo veliko venčanje, o Đorđiju (tako je zvala mladjeg sina) i o Njenom Mileti. “Nikad ti moj Mileta ne bi popio ovu kafu.” Rekla bi Sneška kad bi shvatila da kafu nisam skuvala po njenim instrukcijama, i ako ih je toliko puta ponovila..”Ništa me bre ne slušate!” Decu je volela, i ako je svakodnevno na vratima od sobe govorila “Jel ste svi došli, a?Svi!” Nije bila zlonamerna. Bila je kršna i jaka žena u kojoj je kucalo nežno i toplo srce. Žalila se , tu i tamo. Kako je boli ovo ili ono, kako je umorna i jedva čeka godišnji odmor. Volela je život, i mene i Tijanu. A znate li kako znam? Tako što kad god nešto uradimo, ona nam kaže “Ajde smrkle ste mi se!!” Smrkavalo joj se redovno. Od svih, a od Tiće i mene najviše. Kad smo se poslednji put videle, bila je u iščekivanju svog prvog unučeta. Bila je presrećna, a i mi svi sa njom zbog cele priče o ogromnoj ljubavi. Crvenkapu je deci pričala na svoj način.. “ i onda sretne vuk Crvenkapu i kaže joj GDE SI TI MALA POŠLA” i ja se uhvatim za nos od smeha, jer ako naglas krenem, propade aktivnost, deca će se uzvrpoljiti, ode mast u propast. Sećam se, kako je jedna od ženica u sobnom kupatilu česmu ostavila na tušu, Sneška ušla , voda šiknu, Sneška psuje sve redno, sve se ori. Ja nova, tek došla! Gde da se smejem, Bog te! I onako kad je nešto pitam ona kaže “E malecka, ček, sad ću da dodjem da te ispalapucam!” Prođe i taj šou nekako. Videla ona da se ja kikoćem krišom pa kaže “Smešno a? Pa ovo je skandal!” I smeje se i ona. Mokra, šta će. Tijana, Sneška i ja umele smo da se smejemo dok nas ne zabole vilične kosti. Toliko smo se lepo slagale. Nervirala je ona nas, i mi nju, nekad je umela malo da zvoca onako majčinski, ali nismo se svađale. Kad nam nije dan, prosto, ne pridajemo mnogo značaja nervozi. Samo teramo do kraja radnog dana i vremena. Sutradan sve tri kao nove. Sneška standardno upada u svoju smenu “Ajde bre, šta ste došle, smrkle ste mi se!” Smeh opet. “E malecka, idem da pušim, ovo je ludnica! “ Ja kažem,umorna, “Sneška što bi bilo dobro da ovde povremeno navrati neki psihijatar..” ona mi kaže “Pa da se rasplače čovek! Da pobegne!” Opet smeh. Sneška je bila opasan igrač i car. Kažem bila jer je više nažalost nema. I to je najteži deo ove lepe priče.. Razbolela se, iznenada. Neočekivano. Kada sam čula bila sam šokirana. Nije mi bilo prihvatljivo da je onakvu ženu i lafa, i drugarčinu načela neka grozna bolest. Hiljadu stvari mi je prolazilo kroz glavu. Tad vec uveliko nismo radile zajedno, ali joj je Tijana bojila dane lepim vestima i rekla joj kako čekam bebu. Kaže da se baš obradovala. I rekla da i ona čeka drugo unuče , od njene Mirjane. Svi smo joj držali palčeve da to i ostvari. Nije uspela. Jednom sam je Sanjala, baš posle njene smrti…pričala mi je iz daleka neke nepoznate stvari, i rekla mi je “ Stavi bandu da sedne za sto! Sad ću da dodjem.” I nestala. Plakala sam tog dana kao kiša. I sad dok sedim ovde i ovo pišem, ostalo je još samo jedno da vam priznam. Dok je bolovala, nisam joj poslala poruku. Nisam je zvala. Nisam se usudjivala. Nisam znala sta bih joj rekla i kako. Oslanjala sam se na Tijanine informacije. Ali, sve vreme sam mislila na nju. Verovala sam, izborice se. Ponovo cemo se sresti u nasoj sobi u nasem vrticu i reci svima u lice po na osob “Smrkli ste mi se!” Ali nismo. Izvini Sneška što sam bila kukavica. Nisam stigla da ti kažem sve što sam planirala kad ozdraviš..a to je da si laf i ratnik kakav ne postoji! Da si nas sve prepala i da jedva cekamo da nam ponovo skuvas onu tvoju kafu! Jaku! Kakva si i ti bila. Izvini što sam bila kukavica, sa ove vremenske distance…sama sam se sebi smrkla što je tako ispalo. Baš skroz smrkla.