ВУЧИЦА

Моја баба Грана била је једно од двоје заједничке деце своје мајке и свог оца. Њен отац Обрад, а мој прадеда, имао је децу из првог брака. Мајка, прабаба Анђа, такође, ћерку. Баба Грана и деда Миломир били су рођени брат и сестра.  Љубав коју је баба осећала према свом брату порепознала сам у свимNastavite čitati „ВУЧИЦА“

МУШТУЛУК, МАРКЕ И ВОЗ ЗА БЕОГРАД

Као што сам вам већ сигурно испричала, моја бака, мама моје маме је била један велики лаф и добричина. Кад би знала да сам са гомилом људи месецима делила моје и њене догодовштине, дошла би са оног света да ми каже „ Марш џукело! Са мном се спрдаш.“ А не спрдам се, бајко, живота ми.Nastavite čitati „МУШТУЛУК, МАРКЕ И ВОЗ ЗА БЕОГРАД“

Мога Мила погод…одвезла хитна

Милан Ћуповић, мој , Миланов и Николин деда, отац моје маме и мог ујака, а животни сапутник моје бабе, саборац и брачни друг  није крио да гаји извесне симпатије према рајском пићу од шљиве, у народу познатијем као ракија. Или како би то баба рекла, „Ракијчина“, „ракијештина“ или „ оно ђавоље пиће“ јер ракију наNastavite čitati „Мога Мила погод…одвезла хитна“

ПОШИЉКА

Годинама, баш годинама, вукљам са собом некакве успомене са путовања. Фолклор ме је одвео на све могуће стране и места. И све тако, сваки пут по повратку донесем гомилу некаквих магнета ,кугли, разгледница, сувенира.. Све  то затим поређам на неко видљиво и лепо место у стану..и онда му се кроз неко време сваки траг изгуби,Nastavite čitati „ПОШИЉКА“

Create your website at WordPress.com
Započni