O ljubavi.

Mislim da pokreće svet.
Da je lek za sve.
Da sve u životu možeš bez muke, kad imaš pored svojih još nečije ruke. Da te drže ,da ne padneš. Ili ako već padneš, onda da te podignu.
Da imaš jedne usne koje će da ti se osmehnu za dobro jutro, i da te poljube za laku noć.
Da imaš nekoga ko će za tebe biti tu i onda kad je teško sivilo, istom merom kao i kad je najlepši sunčan dan.
Imate li nekog takvog?
Ako imate, znajte da ste srećni.
Ako imate nekoga ko vam briše suze, ko vam je podrška, sa kim razgovarate o svemu što vas muči, što vas boli. Ko zna koja vam je omiljena pesma, pa vam je tiho pevuši kad primeti da ste „obesili nos“ i da nešto nije kako treba.
Sve je to ljubav.
Kad znaš da taj neko ,tvoj, leže i ustaje sa jednom željom i zamisli, a to je- da budeš srećan, i da ti je dobro.
Da si voljen, najvoljeniji.
 Da si srećan, najsrećniji.
Bitno je imati tog nekog. Nekog ko će da ćuti sa tobom.
Da ti skuva čaj ,kad nagrabusiš.
Da te pokrije ,kad senoću otkriješ jer nemirno spavaš.
Da te zagrli kad ružno sanjaš.
Da te ušuška uz sebe.
Da ti ostavlja tvoju omiljenu čokoladicu pored jastuka.
Da ti izmami osmeh.
Da te poštuje.
Ili ,da ti kaže “ mama“ .. da te pita „Kako si?“
Da ti donese omiljenu knjigu na čitanje.
Ljubav je i kad pustiš. Nekoga da bude srećan i ako ti možda nisi taj razlog za sreću, ali ne želiš da budeš ni prepreka.
Ljubav je kad volš sebe.
Onaj ko ne voli sebe, teško da može voleti nekog drugog u životu.
Uvek se počinje prvo od sebe.  Da bi još neko pored tebe opstao, a i sa tobom, moraš prvo sam sebe da umeš, i sam sa sobom da možeš.
Jedino se tako može , a da valja. U ljubavi ne možeš, i ne bi trebalo da budemo kukavice.
 Poznato je da je ljubav nešto što kukavice ne znaju. Ne umeju, ne smeju. Plaše se. Da će se prepustiti, da će propustiti.
Da će izgubiti vreme.
Da će izgubiti sebe.
..a istina je.. tek u ljubavi, spoznaš sebe. Vreme uživaš da trošiš, u svemu uživaš, ničega se ne plašiš, ništa ne propuštaš, a prepuštaš se. I sve je ,tek tad, baš onako kako treba da bude.
Lepo.
Toplo. I oko srca, a i van.
I ma koliko bilo kiše, ti znaš da je tu negde tvoja duga.
Da te podseti. Da ti dokaže i pokaže, da nisi sam. Da imaš nju. Da ne treba da odustaneš..Da je ljubav jedno posebno osećanje. Drugačije od drugih.
Pomogne ti da se setiš onog najvažnijeg, a to je, da se posle svake oluje, ma koliko ta oluja bila jaka,nebom  prospe jedna lepa duga.
Na tebi je da li ćeš da je slediš.
I da li ćeš biti kukavica.
Ili ćeš birati ljubav, za svoju jedinu nadu, utehu i spas. Za svoje skloniše od svega lošeg, i mirnu luku za sve ono lepo i dobro.
.
.
.
.
Šta biraš?