Ako možeš oprosti, sebi.

Jednog dana, ja ću tebi oprostiti. Isto tako jednog dana- ti sebi nećeš moći. I to će biti veoma tužan dan. Šteta.

Jednom ce prestati. Nece vise biti interesantno. Nece me zanimati ni koliko je sati, da li si poranio ili kasnis. Necu hteti da znam nista. Ni gde ni šta, a ni zašto. Uzeću svoj kofer i otići ću. Negde daleko da se opet smejem.

Ljudi odlaze kad prestane. Zbog sebe i zbog drugih.

Da i jednima i drugima lakne. Da se oslobode, svega. Svega sto steze, koči, ugnjetava, ne dozvoljava miran san.

Jednom će prestati.

I nista do tad što je bilo dobro, neće više biti važno. Neće jer je sve češće, unazad gledano, bivalo loše.

Nece više zvoniti telefoni, niti će se čuti tuš.

Neće postojati ni “Dobro jutro” a jos manje “Laku noć.”

Uspomene, lepi trenuci, pisamca, posvete u knjigama i knjige, svi pokloni, sve će biti spakovano u jedan kofer, i odneseno na deponiju. I Nove godine, i praznike i zajedničke vikende, putovanja, držanje za ruke i po neki sladoled kasno uveče.

Svaki zagrljaj koji je bio mlak, a sve su češće bivali takvi.

Sve u koferu -na deponiju sećanja. Tamo odakle se ništa ne povrati i ne iznikne novo.

Jednom će prestati. Jer je pobedilo nepoverenje, sumnja, svadje. Jer su pobedili lešinari i bubašvabe umesto leptira. I boleće. O još kako će boleti. Kao so na živoj rani.

Prestaće jer niko nije hteo da kaže prvi “Izvini”. Prestaće , iz gluposti. Iz inata, tvog ili mog. Prestaće jer ćemo i mi prestati. Jer smo prestali da se smejemo, da uživamo. Prestaće jednom. Jednom kad bude neki glup kišni dan baš kao što je poslednjih nekoliko.

Kad ne budeš imao vremena, prestaće. Ljudi uglavnom gube kad nemaju vremena.

Prestaće, jer je na tvojoj listi prioriteta sve ispred mene. A trebalo je obrnuto. Ispred svih i svega, ja.

Prestaće jer je to najbolji način da ponovo budem ono što jesam. Da se vratim sebi, i u sebe. Da se spoznam ponovo. Da ponovo obećam sebi da je ovo poslednji put da se ovako zbog nekog osećam. Zbog nekog ko je prestao da se trudi jer smatra da nikad neće da prestane.

A hoće.Jednom.

I isto tako jednom, ja ću ti oprostiti što si dozvolio da prestane. I isto tako jednom, ti sebi nećeš uspeti, niti ćeš moći da oprostiš. I to će biti jako tužan dan.Jedan ovako kišan i glupav, kao poslednjih nekoliko.

Jednom.Osetićeš kad krene. Hoćeš.

Objavio/la: ŠaninaObloga

Поздрав свима! :) Моје име је Станојевић Сања а ви се налазите на мом блогу. Како се то модерно каже, ако мене питате,у мојој сте свесци. Целог живота, од момента кад сам научила слова ја нешто пискарам, записујем, бележим, скицирам... Ова, дакле, свеска, настала је из моје огромне љубави према писању и још веће жеље да своје речи делим са вама који читате. Све приче на блогу, приче су из мог живота. О људима са којима сам проводила време,сусретала се кроз живот, случајним пролазницима, члановима моје породице.. Сву своју љубав,емоцију, сво стрпљење овог света. Сваки делић мене пронаћићете овде. Ако пажљиво будете читали ,спознаћете ко сам и каква сам. По струци сам струковни васпитач, и мама једне блескасте девојчице која је још увек малена..али све ово пишем због ње. Да има чиме да се похвали једног дана :) А надам се да хоће. Уживајте у сваком написаном слову и реченици. С љубављу, Сања! :)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Create your website with WordPress.com
Započni
%d bloggers like this: