Vozovi (ne)prolaznosti

U kutiji sakrivenoj u dubinu mog ormara, stajao je godinama jedan roze voz. I to ne bilo kakav voz. Voz na baterije koji sam dobila kao baš baš mala.

Čuvam ga godinama.

Danas mu je mama ponovo udahnula život. Stavila je nove baterije i on je se začuo kao da je tek kupljen,a nije. Kupljen je pre skoro dvadeset i pet godina.

Sačekao je Unu.

Radi kao nov.

Lep i očuvan.

Ipak, malo me rastuži pogled na njega. Seti me na prugu koja vodi tamo.

Obožavala sam putovanja vozom. Posebno mesto pored prozora. Kako sam samo upijala brda i polja. Koliko sam puta brojala stabla i od oblaka pravila stvorenja iz mašte. Kad dosadi ustanem, prošetam po kupeu. Nešto gricnem.

“Kad stižemo , mama?”

-Još malo Sale.

“Kad stižemo? Koja je sledeća stanica? “

-Sledeća je Goleš.

“Jupiiii!!”

Goleš je značio da se iz voza vidi gomila kuća na bregu. Da se sa prozora vidi jedna bela kuća i ogromno dvorište. Da u tom dvorištu stoji ona koja sa belim platnom u rukama maše da bih je ja iz voza videla.

Igračka stara 25godina.

Jel se sećaš kako si vikala “Ade baba ode voz!”

Da. To ja njoj kao govorim da joj ode voz i da nece otici kuci, u Bosnu.

Sećam se i kad smo prvi put krenule same vozom iz Beograda za Priboj. Povela me sa sobom na raspust. Došla po mene u Beograd i povela me sa sobom.

A gde smo sad? Gde smo sad?

-Sad smo mišure u vozu. (Smeje se)

U baba, baš ti je neka fora.

Sećam se da se u voz nije moglo bez “ljeba i vode” jer “Voz more nedje stati da se pokvari pa da se bude gladan; daleko bilo” i stvarno nijednom nismo putovale bez prsute i hleba.

Sećam se svih putovanja vozom. Iz njeng dvorista videla su se okolna brda. Na jednom od njih stajao je veliki most kojim je prolazila pruga. Odatle sam mahala ja njoj sa prozora voza, a ona meni iz dvorišta.

Tu sam bila i srećna i tužna.

Tu idalje prolaze vozovi.

Ne idem vozom.

I nema ko da mi maše iz dvorišta.

Sad mogu železnicu i da ukinu. Meni je baš, baš svejedno.

❤️

Objavio/la: ŠaninaObloga

Поздрав свима! :) Моје име је Станојевић Сања а ви се налазите на мом блогу. Како се то модерно каже, ако мене питате,у мојој сте свесци. Целог живота, од момента кад сам научила слова ја нешто пискарам, записујем, бележим, скицирам... Ова, дакле, свеска, настала је из моје огромне љубави према писању и још веће жеље да своје речи делим са вама који читате. Све приче на блогу, приче су из мог живота. О људима са којима сам проводила време,сусретала се кроз живот, случајним пролазницима, члановима моје породице.. Сву своју љубав,емоцију, сво стрпљење овог света. Сваки делић мене пронаћићете овде. Ако пажљиво будете читали ,спознаћете ко сам и каква сам. По струци сам струковни васпитач, и мама једне блескасте девојчице која је још увек малена..али све ово пишем због ње. Да има чиме да се похвали једног дана :) А надам се да хоће. Уживајте у сваком написаном слову и реченици. С љубављу, Сања! :)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Create your website at WordPress.com
Započni
%d bloggers like this: