Arhive kategorija: Nekategorizirano

Kad jednog dana na to dodje red, naučiću te da kažeš “Hvala” i “Izvinite”. Te dve reči spasile su me mnogo puta. Kad jednog dana na to dodje red, naučiću te da kažeš “Ljubav”. Da budeš ljubav i seješ ljubav. Jer poznato je, da kako seješ tako ćeš i da žanješ. Kad jednog dana naNastavi sa čitanjem „Kad jednog dana..“

Nedostaje mi. Moja terasa, moja ulica, moj grad. Nedostaje mi moj park u kom sam odrasla da u njemu sedim sa Unom. Nedostaju mi male redom načičkane prodavnice i lokali od kraja do kraja ulice. Nedostaje mi da gledam u nebo sa svog prozora. Da čitam knjigu u svojoj sobi. Da prelistavam knjige i sveskeNastavi sa čitanjem „O nedostajanju.“

Mislila sam, kad jednog dana neki ljudi odu od mene- biće teško. Boleće do srži. Mislila sam, kad jednog dana odem od nekih ljudi biće teško, boleće do kostiju. Mislila sam, posle nekih ljudi i njihovih postupaka nikada više neću uspeti od srca da se nasmejem. Sve će utihnuti u meni. Mislila sam; sve ćeNastavi sa čitanjem „Mislim , ali na sebe.“

Ostati. Graditi, stvarati, zidati svoje, krenuti od temelja do krova. Razumeti, prastati. Razgovarati. Ili otići. Srušiti sve, pustiti da se raspadne, spakovati sve svoje u dva kofera, ostati bez temelja i bez krova. Nemati ni naznake da ce ikada postojati zavese, tepisi i slike po zidovima. Ostati, i biti oslonac,Podrška. Zgaziti neke svoje stavove zaNastavi sa čitanjem „Ostati. Ili stati, ili…šta god.“

Proleće ‘99 sa ove vremenske distance danas, javlja mi se u slikama. Dok pijem kafu, dok čutam neku lepu knjigu.. i kad god udjem u autobus. U proleće ‘99 , kada je bombardovanje počelo, jedna devojčica krenula je sa mamom u šetnju do grada. Sirene su je zatekle u autobusu, u ulici 29.Novembra.. ljudi suNastavi sa čitanjem „Čizme iza vrata i ćebe na pruge.“