Arhive kategorija: Nekategorizirano

Večeras sam sedela sa društvom u dvorištu, i neobavezno smo ćaskali dok je u pozadini išla neka BogZna plejlista. I sve bi bilo potpuno obično da nije počela ona jedna pesma. Znate, ona. Ma znate sigurno, svi znaju tu pesmu. Onu što kad je čujete u vama se nešto stegne, naježi vam se duša odNastavite čitati „Sviraj onu što me peče.“

Jednom ce prestati. Nece vise biti interesantno. Nece me zanimati ni koliko je sati, da li si poranio ili kasnis. Necu hteti da znam nista. Ni gde ni šta, a ni zašto. Uzeću svoj kofer i otići ću. Negde daleko da se opet smejem. Ljudi odlaze kad prestane. Zbog sebe i zbog drugih. Da iNastavite čitati „Ako možeš oprosti, sebi.“

Želim. Želim da ti bude lepo. Da uživaš svakog dana, u svakom trenutku. Da ti budemo asocijacija na sigurnost,ljubav, toplinu, zajednicu. Da ti suze pretvaramo u osmehe. Da ti bojimo sive dane. Da ne dozvolimo da ih bude,sivih. Da pamtiš sve lepe i srećne trenutke. Da te vodimo na letovanja i zimovanja. Da te naučimNastavite čitati „Pismo Uni.“

Bila sam nedavno, posle ko zna koliko meseci, ponovo na onom jednom mestu. Ko me poznaje, već napamet zna da je to jedno mesto, ono jedno dvorište u koje se uvek rado vraćam jer sam u njemu odrasla I bila najpaženije dete na svetu. To dvorište nalazi se u Bovanu, u Republici Srpskoj, I neNastavite čitati „Raduj se, ružo moja.“